Одлука Суда ЕУ у вези питања Заштите потрошача – Директива 93/13/ЕЕЗ – Непоштене одредбе у потрошачким уговорима - Уговор о кредиту склопљен у страној валути и др.

У прилогу можете преузети пресуду Суда Европске уније у предмету број Ц-186/16 од 20. септембра 2017. године, у којој је Суд утврдио да је:

1. Чланак 4. ставак 2. Директиве Вијећа 93/13/ЕЕЗ од 5. травња 1993. о непоштеним увјетима у потрошачким уговорима треба тумачити на начин да појам „главни предмет уговора” у смислу те одредбе обухваћа уговорну одредбу, попут оне о којој је ријеч у главном поступку, садржану у уговору о зајму у страној валути, о којој се није појединачно преговарало и у складу с којом се зајам мора вратити у истој страној валути као у оној у којој је уговор о зајму склопљен с обзиром на то да се том одредбом утврђује битна обвеза која одређује тај уговор. Слиједом тога, та одредба не може се сматрати непоштеном ако је јасно и разумљиво састављена.

2. Чланак 4. ставак 2. Директиве 93/13 треба тумачити на начин да захтјев према којем уговорна одредба мора бити јасно и разумљиво састављена подразумијева да, у случајевима уговора о кредиту, финанцијске институције морају корисницима кредита пружити довољно информација како би могли доносити разборите и информиране одлуке. У том погледу тај захтјев значи да уговорну одредбу према којој се зајам мора вратити у истој валути као у оној у којој је уговор о зајму склопљен потрошач мора разумјети на формалној и граматичкој разини, али такођер у погледу њезина конкретног досега, у смислу да просјечан потрошач, који је уредно обавијештен и поступа с дужном пажњом и разборитошћу, може не само знати за могућности апрецијације или депрецијације стране валуте у којој је уговор о зајму склопљен, већ може и процијенити потенцијално знатне економске посљедице које би таква одредба могла имати за његове финанцијске обвезе. На националном суду је да с тим у вези изврши потребне провјере.

3. Чланак 3. ставак 1. Директиве 93/13 треба тумачити на начин да се непоштеност уговорне одредбе треба оцијенити с обзиром на вријеме склапања предметног уговора, узимајући у обзир све околности за које је пружатељ услуга могао знати у то вријеме и које су могле утјецати на накнадно извршење споменутог уговора. На суду који је упутио захтјев је да процијени, с обзиром на све околности главног поступка и узимајући у обзир особито стручност и знања пружатеља услуга, у овом случају банке, у вези с могућим промјенама течаја и ризицима својственима склапању уговора о зајму у страној валути, постојање евентуалне неравнотеже у смислу споменуте одредбе.

Пресуда је донесена поводом захтјева за претходну одлуку који је 1. априла 2016. упутио Цуртеа де Апел Орадеа (Румуњска) – Руxандра Паула Андрициуц и др. против Банца Ромâнеасцă.