Evropski sud za ljudska prava je 20. januara 2015. godine donio presudu u predmetu Đurić i dr. protiv Bosne i Hercegovine.

Aplikanti su se žalili na neizvršenje konačnih domaćih presuda, po osnovu isplate materijalne i nematerijalne štete nastale u periodu ratnih dejstava od 20. maja 1992. do 19. juna 1996. godine, te su se pozvali na član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i temeljnim slobodama i član 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju. Aplikanti su tvrdili da načelo vladavine prava, na čije se poštovanje Bosna i Hercegovina obavezala kad je ratificirala Konvenciju, zahtijeva da se svaka presuda izvrši bez odgađanja.

Tužena strana tvrdila  je da, imajući u vidu broj domaćih presuda koje se odnose na naknadu ratne štete, te obim javnog duga Republike Srpske, plan izvršenja predviđen planom izmirenja je adekvatan i opravdan. Nadalje, tužena strana je tvrdila da nakon presude Ignjatić i drugi protiv Bosne i Hercegovine (br. 6179 /08 od 15.1.2013.godine)  je došlo do povećanja broja neizvršenih presuda, te je u julu 2013. godine produžen rok za izvršenje na 20 godina.

Sud je utvrdio da odgovorna država mora osigurati izvršenje domaćih presuda koje su predmet razmatranja ove presude, i to u roku od tri mjeseca od dana kada presuda postane konačna prema članu 44. stav 2. Konvencije, te u istom roku isplatiti aplikantima iznose određene presudom.

Presudu na engleskom jeziku možete preuzeti putem HUDOC baze, broj predmeta: 79867/12, 79873/12, 80027/12, 80182/12, 80203/12 i 115/13.