Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 184216 26 Кпп од 28.03.2026.године, одређен је  притвор осумњиченом С.Р. из Бијељине у трајању од 1 (један) мјесец, а због постојања основане  сумње да је учинио  кривично дјело – Неовлашћена производња и промет опојних дрога из члана 207. став 1. Кривичног законика Републике Српске и кривично дјело Омогућавање уживања опојних дрога из члана 208. став 1. истог Законика. Притвор осумњиченом одређен је по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т 14 0 КТ 0038126 26 од 28.03.2026. године.

Окружно јавно тужилаштво Бијељина је након покретања истраге против осумњиченог, а налазећи да постоји основана сумња да је осумњичени С.Р. починио протужено кривично дјело Неовлашћена производња и промет опојних дрога из члана 207. став 1.  у вези са чланом 57. Кривичног законика Републике Српске, Омогућавање уживања опојних дрога из члана 208. став 1. истог Законика, те Фалфификовање исправе из члана 347. став 2. истог Закона затражило одређивање притвора достављајући доказе којима би поткријепило основни притворски разлог односно постојање основане сумње да је осумњичени починио наведена кривична дјела.    Након што је размотрио наводе из приједлога за одређивање притвора, наводе осумњиченог и његовог браниоца приликом саслушања и увида у приложени спис, суд је нашао да је приједлог ОЈТ Бијељина за одређивање притвора осумњиченом  С.Р. основан, те да постоји основана сумња да је осумњичени починио кривична дјела Неовлашћена производња и промет опојних дрога из члана 207. став 1. Кривичног законика Републике Српске и кривично дјело Омогућавање уживања опојних дрога из члана 208. став 1. истог Законика, док није нашао да докази указују на постојање основане сумње да је осумњичени починио кривично дјело Фалфификовање исправе из члана 347. став 2. истог Закона.

Суд је нашао да из доказа који су приложени постоји основана сумња да је осумњичени  С.Р. починио кривично дјело које му се ставља на терет обзиром да је приликом вршења претреса код осумњиченог пронађено више прецизних вага са траговима бијеле прашкасте материје, која асоцира на опојну дрогу кокаин, већи износ новца у готовини, различитих апоена, непознатог порекла, затим бијела прашкаста материја која изгледом асоцира на кокаин, укупне масе 61,9 грама (иста је пронађена у становима на обје адресе које користи осумњичени, у различитим паковањима), знатан број пвц кеса намјењених за даље паковање ове материје што у својој укупности упућује суд на закључак да постоји довољан степен основане сумње да је осумњичени почио кривично дјело из члана 207. став 1. КЗ. Суд такође налази да постоји довољан степен основане сумње да је осумњичени починио и кривично дјело из члана 208. став 1. КЗ РС, а исти закључак суд је извео из изјаве свједока С.Ж. који је навео да му је осумњичени у два наврата дао на конзумацију опојну дрогу „Кокаин“.

            Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд је нашао да су разлози из члана 197. став 1. тачка в) основани. Чињеница је да је осумњичени раније осуђиван за истоврсна кривична дјела као и околности из конкретног предмета, упућују суд на закључак да је осумњичени показао висок степен криминалне свијести и организованости, као и јасно опредјељење да се продајом дроге бави као занатом, те вршењем овог кривичног дјела (из члана 207. ст.1. КЗ РС) обезбјеђује новчана средства за живот. Стога суд сматра да постоји оправдана бојазан да би боравком на слободи осумњичени поново починио кривично дјело Неовлашћена производња и промет опојних дрога из члана 207. Кривичног законика Републике Српске, за које дјело је прописана казна затвора у трајању од једне до десет година, или пак кривично дјело Омогућавање уживања опојних дрога из члана 208. истог Закона,за које  кривично дјело је прописана казна затвора у трајању од једне до осам година, те је испуњен услов за одређивање притвора и по овом посебном разлогу.

            Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтежом мјером према осумњиченом, овај суд је испитао могућност изрицања других, алтернативних мјера према њему умјесто притвора након чега је нашао да се ни једном другом мјером за обезбјеђење не би могла постићи иста сврха као притвором.

Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривично правним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченог бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.